Blijeda magija FA kupa i život između dvije vatre...

ČAŠA NAPOLA PUNA

Kako sam stao u odbranu Lajpciga?

Gostuje:
Ivan Cvetković

06/02/2017

Omraženi RB Lajpcig, klub osnovan pre samo osam godina promrdao je temelje nemačkog fudbala posle samo jedne polusezone u najelitnijem nemačkom takmičenju. Najčešće se kao razlog navodi zaobilaženje čuvenog pravila vlasništva 50+1 gde registrovani navijači moraju da imaju većinsko vlasništvo. Ipak, postavlja se pitanje koliko oni zaista upravljaju klubom.

"Bikovi" su izloženi brojim šikaniranjima od strane svih ljudi uključenih u nemački fudbal. Nešto se slično dešavalo i sa Hofenhajmom, ali je čedo Ditera Matešica preuzelo tu "slavnu" ulogu najomraženijeg kluba u Nemačkoj. Navijači Kelna, Borusije iz Dortmunda i Menhengladbaha su jasno iskazali nezadovoljstvo neodlaskom na gostovanje ili prozivanjem sa tribina, ali su daleko najdalje otišli najvernije pristalice Dinama iz Drezdena koji su čak bacali i glave bikova. Nemački humor nikada nije zvučao bolje.

Klubovi za koje smatramo da su najveći na svetu u ovom trenutku svoje uzdizanje su pomogli izdašnim finansijskim sredstvima. Nekad je to država (Real, Barselona), nekad su to dobrotvori i iskreni zaljubljenici u fudbal i klub (Juventus, Milan, Inter), dok su se neki održali i pametnim finansijskim poslovanjem, poput Borusije iz Dortmunda (trebalo je da dođu do ivice bankrota ne bi li se opametili). U svakom slučaju nije moglo bez novca, zar ne? Postoje i klubovi čiji se vlasnici ponašaju poput pijanih milijardera (znamo da su stvarno milijarderi, možda su i stvarno pijani) koji uspeh žele sada i odmah i ne pitaju koliko košta. Samo što to ne ide u igri gde se loptra tera po zelenom tepihu između dva gola...

Jednačina "bogati novi gazda = prezir velikog dela javnosti" može važiti i za daleko veće klubove od Lajpciga. Najpoznatiji primeri su svakako Mančester Siti i Pari Sen Žermen, koji još uvek nisu zaokružili priču o "velikom nasleđu", pošto mnogi smatraju da je za to potrebno osvojiti Ligu šampiona. Jedino tako razumem manji intenzitet hejta kod velikog broja ljudi kada je u pitanju Čelzi. Međutim, postoji pozitivan trend u svetu da se pažnja usmeri na stvaranje igrača u klupskim akademijama što je i logično - niko ne želi izdvajati basnoslovne cifre (koje će biti sve veće) za dovođenje fudbalera, kada ih može napraviti.

Na primeru Sitija možemo videti jedan od načina za to: klub je želeo da ceo model Barsine "La Masije" bukvalno prekopira, te su u tu svrhu 2012. godine dovedeni funkcioneri "Blaugrane" Feran Sorijano i sportski direktor Ćiki Begiristajn. Tek dolaskom Pepa Gvardiole u klub ovakav model bi mogao prosperirati, ali poenta je da je ta zamisao vrlo verovatno budućnost fudbala.

Najveća suma koju je Lajpcig isplatio za dovođenje igrača jeste, za moderni fudbal skromnih, 15 miliona evra. Veliki deo novca (35 miliona evra) je potrošen na izgradnju najmodernijeg trening-centra, kao i na dovođenje skauta i trenera svih mlađih kategorija. Tako se prave uslovi da klub stvara igrače vrhunske klase iz sopstvenog pogona.  

Ogromna se pažnje polaže na skauting mrežu koja revnosno prati talentovane momke iz istočnog dela zemlje, koji su do sada redovno napuštali tu regiju zbog boljih uslova na zapadu; što je i logično jer se svi najjači klubovi nalaze tamo. U redovnom godišnjem izveštaju fudbalskog saveza Nemačke akademija je dobila brojne pohvale na račun rada sa mlađim kategorijama. Koncipirana je tako da se prepoznatljiv stil igre neguje u svim uzrasnim kategorijama – akcenat je na agresivnosti, tehnici, brzoj tranziciji, brzini i intenzitetu igre, kao i učestvovanje svih igrača u odbrani i napadu. Takođe, disciplina je na nivou, pa nećete moći da vidite mlade dečake sa suludim frizurama i šarenim, drečavim kopačkama koje sve češće izgledaju kao klovnovske cipele.

U svrhu razvoja akademije na najviši mogući nivo, vrhuška kluba je angažovala Fridera Šrofa. Ovo ime vam svakako ništa neće značiti, ali za imena poput Kevina Kuranjija, Marija Gomeza i Samija Kedira ste svakako čuli. Zajednički činilac im je upravo nekadašnji direktor mlađih kategorija Štutgarta koji je izvukao najbolje od nemačkih reprezentativaca.

"Želimo da obezbedimo najbolje moguće uslove za naše mlade fudbalere, cilj nam je da u prvom timu imamo što više igrača poniklih u našoj akademiji. RB Lajpcig će uskoro postavljati standarde kada je u pitanju infrastruktura fudbalske akademije. Nismo još na nivou Štutgarta, ali ćemo biti veoma blizu toga kada radovi budu završeni", jasno je stavio do znanja 62-godišnji Šrof

Sportski direktor kluba Ralf Ragnik uspostavio je pravilo da se svake sezone prvi tim mora pojačati za barem jednog fudbalera iz akademije, ali da oni ne smeju biti igrači koji popunjavaju broj na treninzima. Strategija kluba je dovođenje igrača isključivo između 17 i 23 godine iz celog sveta, a limit za godišnju platu je oko tri miliona evra.

"Mediji i sportski radnici prepoznaju našu priču koja se razlikuje od drugih, ali navijači van Lajpciga nas ne vole jer ih sve vodi ka tome da imamo više novca od ostalih. Smatram da je pravo pitanje kako ga mi koristimo, trošeći ga na dovođenje vrhunskih trenera i talentovanih igrača, a istovremeno im obezbeđujući  sjajne uslove za rad" kazao je Ragnik u izjavi iz 2014. Godine.

Napomenuo je i da vlasnik kluba želi da "pruži šansu mladim i talentovanim sportistima da se ostvare", ali teško da će iko pasti na te "altruističke" stavove bogatog kapitaliste, koji se sigurno nije vodio istim kada je na svoj bankovni račun stavljao sve više nula.

Ipak, pojava Lajpciga kao jedinog kluba sa prostora nekadašnje Istočne Nemačke u Bundesligi predstavlja i pravi ekonomski bum u tom zapostavljenom delu Nemačke. Teritorija nekadašnje Demokratske republike Nemačke 28 godina posle rušenja Berlinskog zida i dalje zaostaje za svojim zapadnim sunarodnicima. Gradske vlasti Lajpciga veruju da je ceo projekat najveća investicija u Saksoniji, pokrajini u kojoj se nalazi Lajpcig još od pada Zida.

Vlasnik Lajpciga Diter Matešic je svoje bogatstvo napravio proizvodnjom Red Bula, najpoznatjieg energetskog pića na planeti. Omražen je i u Austriji gde je kupio tamošnju Austriju iz Salzburga i napravio Red Bul Salzburg, koji je potom postao dominantna sila u tamošnjem fudbalu. Mnogi su mu spočitavali da misli samo na profit i da ga apsolutno ne interesuje fudbal, a član uprave drugoligaša Auea ga je svojevremeno poredio i sa samim Hitlerom.

"Razvijamo klub sa ciljem da u periodu od tri do pet godina zaigra u Bundesligi. Takođe, želimo da dođemo do Lige šampiona i da igramo bitnu ulogu. Idealno bi bilo da to postignemo sa igračima koje sami budemo formirali u mlađim kategorijama i to je nešto čemu ćemo težiti" rekao je Matešic gotovo proročki pre šest godina u jednom od intervjua.

U suštini moramo kazati kako je u svetu sve manje ljudi koji će zavući ruku u svoj džep i dobrano ga olakšati ne bi li pomogli nekom klubu ne očekujući nikakvu dobit za uzvrat. Suludo je očekivati da će se u svakom mestu gde postoji fudbalski klub kao pre ove ere doći neki lokalac koji je dovoljno lud za njim da uloži i poslednji dinar, pa je najbitnije naći alternativni i održivi model poslovanja.

Uvek postoji rizik da se pojavi bogataš kojem će nova igračka dosaditi vrlo brzo i jednostavno odustati od svega. To što Matešic želi (samo) profit u konačnici nije nužno loše i smatram da su fudbalu potrebni takvi ljudi jer to znači da će se nešto ipak stvarati i da će trajati dugo. Baš kao i svaka kompanija jer, hteli mi to da priznamo ili ne, profesionalni klubovi su postali upravo to. Austrijanac se ne razlikuje previše od Berluskonija, Anjelija i Moratija, kada pogledate bolje.

Niko ne želi gubitaša.

Magarci