Zov sirena: Kako je Matej Delač postao izgubljena ...

RUSKI VOZ

Jin i Jang Slavoljuba Muslina: It Ain’t Over Till It’s Over

Gostuje:
Ivan Cvetković

@avant_garde11

10/01/2017

Još od odlaska Radomira Antića sa klupe 2010. godine, seniorska reprezentacija Srbija je bila "crna ovca" Fudbalskog saveza Srbije. Omladinska selekcija osvojila je Evropu 2013., U20 pokorila svet na Mundijalitu 2015. godine, dok je mlada iste godine uspela da se kvalifikuje na prvenstvo Evrope, preko tadašnjeg branioca trofeja Španije. Za sve to vreme A tim niti u jednom trenutku nije pružio nadu da bi se mogao dokopati Evropskog ili Svetskog prvenstva. Faktori su bili različiti, a opet tako isti i ne možemo očekivati bilo kakav uspeh ako se zna da je FSS od odlaska Antića promenio čak šest selektora. Sa svakim od njih "Orlovi" su delovali kao pacijent u komi kojeg nijedan doktor ne uspeva da reanimira. Kako su se maju prošle godine u srpskoj kući fudbala desile "korenite, tektonske promene" (čitaj: sve je isto, samo Toleta nema), bilo je logično da se odabere i sedmi selektor. Izbor je pao na iskusnog stručnjaka Slavoljuba Muslina. Nekadašnji trener Crvene zvezde uneo je određene promene koje su rezultovale sasvim dobrim - ne i savršenim - stanjem na tabeli.

Muslin je počeo da gradi tim u trenutku kada se 24 najbolje evropske ekipe spremaju za učešće na EURO u Francuskoj, dok ostali u japankama čekiraju svoju kartu za biznis klasu letova ka atraktivnim destinacijama. Osim ako nemate sopstveni avion; onda nema potrebe za čekiranjem. Srbija je u tom periodu odigrala tri prijateljske utakmice: protiv Kipra (2:1), Izraela (3:1) i Rusije (1:1). Iako smo od naših fudbalera često mogli da vidimo da su u mislima na Maldivima, Bahamima i Sejšelima, već su se u tim mečevima mogli videti obrisi stila igre koji će 63-godišnji Beograđanin forsirati: formacija 3-5-2 sa izuzetno aktivnim bočnim igračima koji nemaju samo defanzivne, nego i složene ofanzivne zadatke. Igra se gradi od poslednje trojke u odbrani, dok se napadi uglavnom završavaju centaršutevima sa strane ka najisturenijem igraču. A često smo ih imali dvojicu, što je neverovatno obzirom da smo postali "zemlja štopera i zadnjih veznih".

I pored toga nismo očekivali bukvalno ništa od njih; po običaju bi krenuli klimavo, tu i tamo podgrejali ledenu supu koja nikada neće biti dobra kao kada je spremljena, a onda bi usledio sunovrat. Pitajte Kazakhstan, Jermeniju, Azerbejdžan i ostale fudbalske velesile. Bodovi bi se gotovo po pravilu gubili na domaćem terenu od rivala sličnog ili slabijeg renomea. U borbi za Rusiju krenulo se iz Beograda, sa ne tako dobrim rezultatom 2:2 protiv učesnika Eura Republike Irske. Ipak, mesec dana kasnije "Orlovi" u jednom trenutku dolaze na čelo grupe D. Sigurna igra i rutinska pobeda u Moldaviji (3:0) bila je dobra preporuka da narod dođe na stadion i podrži svoju reprezentaciju protiv Austrije na svom terenu. U uzbudljivom susretu na stadionu "Rajko Mitić" Srbija je trijumfovala sa 3:2. Nakon toga Baneta Ivanovića i drugove je čekao težak zadatak u Kardifu, gde su išli na noge polufinalisti Evropskog prvenstva. Jako vredan bod u meču koji je obilovao grubom igrom Velšana (1:1) smestio je četu Slavoljuba Muslina na drugo mesto grupe i izglednim šansama da se Srbija konačno plasira na neko prvenstvo posle osam godina čekanja.  Poraz od Ukrajinaca u Harkovu (2:0) poslužio je da se vidi koliko mogu fudbaleri sa klupe. Ispalo je da ne mogu.  Što nije bilo lepo, ali je bilo dobro videti.

Kada ponovo čujete svoje prijatelje kako pričaju o fudbalskoj reprezentaciji sa velikim ushićenjem to svakako znači nešto. Navijači su prepoznali novine i svežinu u igri; građenje napada deluje organizovano, pomalo šablonski, što je mnogo teže primeniti u reprezentaciji nego u klubovima. Igra se napadački i na gol više, što nije oduvek bila Muslinova karakteristika. Prelazak sa četvorice na trojicu igrača u odbrani očigledno je pomoglo igračima da jasnije razumeju svoju ulogu na terenu.

Takođe, promena mentaliteta je nešto što se moglo videti od utakmice sa Irskom, kada su gosti poveli već u trećem minutu. Ekipa je od tog trenutka krenula još ofanzivnije i sa većom željom da ispravi greške što im se umalo nije isplatilo. A pošto nije tada, isplatilo im se protiv Austrije, kada smo definitivno dobili Dušana Tadića. Prethodni selektor Radovan Ćurčić nije računao na standardnog fudbalera Sautemptona, člana po mnogima najjače fudbalske lige sveta (te amo Serie A!). Pretpostavljam da smo imali i bolje od njega.  Dolaskom Muslina Tadić je dobio potpunu slobodu da kreira napade i da svojim potezima diktira tempo igre. Bivši fudbaler Vojvodine nas je kupio i velikim požrtvovanjem protiv Velsa, jer je igrao sa slomljenim nosem skoro sat vremena. Postao je ljubimac publike i dobio nadimak Piksi, ali Nišlija vam kaže da je samo jedan Piksi.

Moja parola je da uvek može bolje, pa tako i u ovim trenucima blage euforije (pozdrav za Rastu). Stoga, pokušaćemo da sagledamo sve ono što bi moglo da se popravi. Prvi i najjači utisak je definitivno odbrana - u prvih osam utakmica pod vođstvom Slavoljuba Muslina Srbija nije primila gol samo na utakmici protiv Moldavije. Priznaćete da ovo i nije podatak za pohvalu, naročito ako se ima u vidu da nijedna od tih reprezentacija ne spada u sam svetski fudbalski crème de la crème. Paradoksalna je činjenica da smo poslednjih godina poznati po proizvodnji odličnih defanzivaca, a da primamo 1,25 gola po utakmici protiv ekipa od kojih nije nemoguće sačuvati mrežu. Nije nam postigao gol samo - ko nije hteo.

Zabrinjava i to da u igri i dalje ima igrača koji imaju "prazne minute". Tu se prevashodno misli na kvartet nosioca ove reprezentacije iz Engleske; Ivanovića, Matića, Kolarova i Mitrovića. To možda i ne bi bilo čudno da se nije dešavalo i u prethodnim ciklusima, ali ima sasvim dovoljno vremena da se ispravi tako nešto jer treba težiti perfekciji.

Zamene koje je selektor vršio ponekad su jako diskutabilne. Možda ne izbor igrača koliko tajming tih izmena. Na primer, opšti je utisak da je prvu izmenu protiv Velsa trebalo izvršiti već nakon sat vremena igre, dok je Muslin Kostića zamenio Kataijem tek u 70. minutu. Takođe, u 88. minutu Gudelj je ušao umesto Mitrovića, dok pravo treće izmene nije ni iskorišćeno. Naravno da je selektor tu da odredi tim i snosi odgovornost za njegove rezultate, ali čudno je da priliku nije dobio Andrija Pavlović, iako je selektor pre utakmice najavio da će njegov tim ići na pobedu. No, to bi mogla da bude i svojevrsna "psihološka igra".

Srbija sa osam osvojenih bodova ima sasvim realnu priliku da se plasira na Mondijal u Rusiji. Da li direktno ili kroz baraž o tome će odlučiti nijanse zvane Gruzija u gostima i Vels kod kuće. Poznato je da smo skloni tome da "poletimo" uopšte pri prvim najavama potencijalnog uspeha, ali možda bi nam bilo bolje da poslušamo legendardnog Lenija Kravica koji nam poručuje: "It ain’t over till it’s over"!

(foto: fss.rs)

Magarci