Rondo više ne stanuje na Allianz Areni

DONE DEAL?

Pjacino raskršće

Piše:
Boris Jovanović

@Boris_sportske

14/07/2016

Dugo putovanje Marka Pjace je završilo. Kad kažem "dugo", sasvim je sigurno da se Bepe Marota i njegov prvi skaut Fabio Paratići nisu probudili prošle nedelje, videli sliku strica Festera, Adrijana Galijanija na zagrebačkom trgu i rešili da mu otmu pojačanje iz obesti.

Nikako, Juventus je bio sasvim siguran da će Pjaca odbiti da postupi po dogovoru Napolitanaca i Mamića, to je isto kao da umesto odlaska na Harvard izabereš da postaneš deo ekipe Tonija Soprana.

Kada se pojavio Milan, to je italijanskom šampionu isteralo dodatne novce iz džepa, prosto, podignut je prag Dinamovih očekivanja, pa je Juve umesto planiranih 15 morao da plati 7 više i da sa još tri bonusa stigne do potencijalnih 25.

Već samo to što, iako nevoljno, nisu oklevali da zavuku ruke u drugi džep pokazuje koliko im je stalo i to je najbolja vest za Marka Pjacu.

Ni on nije prošao loše, 11 miliona za pet godina, plata koja progresivno raste, ali i novac koji će biti veći kako bude jačao uticaj u timu. Jasno, pričamo o minimumu minimuma, plata će mu biti revidirana ako učini ono čemu se Juve nada.

Njegov izbor, ma šta bude rekao kada se pod Mole, bude predstavio novih lica vazda žednim navijačima, nije bio težak.

Nevolja sa Milanom je nesigurnost koju su pre nekoliko godina prišili na dres uz onaj natpis u kome nam poručuju da pričamo o najtrofejnijem timu na svetu. Jednostavno, rastrzani između Berluskonijevog grčevitog držanja za igračku koju ne može više da popravlja i nestpljivih Kineza, oni lebde između neizvesnosti i ničim opravdane ambicije. Igrač koji ima izbor će okrenuti glavu na drugu stranu jer, iako obožavamo da ih crtamo kao nadobudne, bogate glupake, fudbaleri obično nepogrešivo namirišu očaj.

Zagovornici teze da bi Pjaca više igrao u Milanu polaze od nečega što je protivno zdravom razumu. U Milanu on jednostavno nema pravo na grešku jer vlada atmosfera lova na veštice. To što ćeš biti standardan u porazu ti ne čini dobro, naprotiv, razvija pomenuti osećaj nesigurnosti i mentalitet gubitnika.

Juventus nudi upravo suprotno, šansu da u zavetrini boljih od tebe stičeš naviku da pobeđuješ.

Zbog čega je tako?

Pa, jer se neće odreći plana, čak i kada kasne 12 bodova što je bio slučaj prošle sezone.

Upravo kroz prizmu Paola Dibale (ne poredim, paralela se tiče situacije) jasno je da Pjacu čeka proces učenja, ispite neće polagati odmah, to je besmislica neukih.

Ako me čitate, znate da ne volim Balkance u Juventusu.

Razlog je prost, oni Juve pogrešno doživljavaju, kao kraj, umesto početak. Upravo nesposobnost da razlikuju sredstvo i cilj ih eliminiše u startu kao ljude dorasle ozbiljnom poslu.

Ovo je Pjacino raskršće; do njega je, ne do Juventusa.

Magarci