Euro 2016. - Baražna predviđanja

MILIONERI IZ BLATA

Italija - Đepetovi vojnici i Pinokio na navijanje

Piše:
Boris Jovanović

@Boris_sportske

14/06/2016

Italija nam je prodala omiljeni trik, uverila nas da je njena ambicija poput prašine na suncu, tu je negde, ali nije opipljiva.

Nisu samo naseli Belgijanci, ta čudna mešavina klase bez ukusa, svi treba da magareće uši sakrijemo pod šešir.

Pisao sam mnogo puta o Konteu,  opsesivno-kompulsivnom tipu skuvanom pod suncem Salenta, koji uverava sve oko sebe da napornim radom možeš da učiniš sopstvene slabosti i limite nevidljivim. On kao dokaz ima da ponudi sopstvenu karijeru, gvozdeni kapiten boljih od sebe.

To vam je kao recept za "Reforma" tortu, javi se poneki fićfirić da izmisli nešto novo, sračuna kalorije, mami egzotikom. Ali, ti ne odustaješ od formule, "stavi što više čokolade" i to će biti jestivo.

Tako je i sa fudbalom, ono što je napravilo Kontea senatorom fudbala, iako je imao sve predispozicije da bude zapamćen kao Kaligulin konj je osnova njegove trenerske kakvoće.

Tip veruje u rad, to što ih je jutros probudio da treniraju kako ne bi razmišljali o pobedi je strah koji siromaška goni napred. Ova Italija je prošle večeri delovala bolje od onoga što realno može, pa je jedini put da brojem ponavljanja automatizuje stvari, da stvori naviku da pobeđuje.

Šta to znači?

Ne postoji proviđenje koje će se pojaviti petog dana u zoru sa istoka i rešiti stvari. Ovo nije konjica već blatnjava pešadija i kao takvoj će joj trebati pluća za bolju od dve Irske i Ibrine male pomagače. Iskustvo brazilskog Mondijala se može i ne mora primeniti. Ovaj tim nema trule jabuke u korpi poput Balotelija i Kasana, a opet i tada su posle pobede nad Englezima pomislili da su bolji nego što jesu.

Gde smo mi grupno pogrešili u proceni?

Prvo, kada imaš najboljeg golmana na svetu i one moje mesare iz Juventusa što će svakome izbrojati rebra, logično je da ne primiš gol.

To je baš dobra osnova, kao onaj uporan iz poslovice što na kraju poentira na račun lepog.

Konte je uradio ono što je jedino mogao, prekopirao je fabriku koja pobeđuje u Serie A pet godina. Taj temelj ne popušta, pa je manje važno hoćete li staviti gipsanog lavića ili delfina na ogradu, ili nabaviti patuljka za dvorište.

Taj patuljak je u stvari div poput "Đakerinja", kako Konte zove svog malog glasnika Đakerinija. Trebalo bi da ga patentira u zavodu za zaštitu intelektualne svojine. Ovaj perpetum mobile je njegov izum i radi jedino kada ga selektor "navije".

Podsetiću vas da je Italija bez Pirla, pa i Veratija i Markisija reprezentacija kojoj je bitno smanjena uračunljivost. To su ljudi koji daju smisao, ono sa čime Konte mora da računa bez njih su serije sa mnogo ponavljanja koje će svakako skratiti dah timu.

Da, i dalje verujem da će se trošiti kao sapun, kako prvenstvo bude odmicalo, ali svejedno, sada su bogatiji za jedan skill, ogromno samopouzdanje. To kada Italijani poveruju sebi obično znači suze za sve ostale.

Problem je što je ovaj majstorski rad došao prerano, recimo, 1982. su tek shvatili sebe ozbiljno kad je Paolo Rosi našamarao onaj divni Brazil u drugoj fazi. Sada do početka jula ima baš mnogo, stvari teku presporo za ove "džombe" Konteove vojske.

Ali, sa kockastim los cojones, kako ih je krstio uvrnuti Leo Bonući, ovi Italijani zaista deluju kao milioneri iz blata, ukopani i spremni na bukvalno sve. Tamo gde protivnik štiti meki stomak, dobiće udarac glavom u čelo.

I ima još jedna dobra vest, govorimo o naciji koja jedina ume protiv najboljeg tima na svetu. Nije to pitanje trenutka, već vrsta istorijske zakonitosti.

Ma pitajte Nemce, oni će bolje objasniti...

Magarci