Ne okreći se, sine: Švajni i Poldi kao Sušić i Vuj...

KRAJ JEDNE ERE

Van Gal i srebrnina bez sjaja

Piše:
Boris Jovanović

@Boris_sportske

22/05/2016

Zvuči kao manifest licemerja, ali današnji fudbal slavi nepristojnost, ako je začin u pobedi. Luju Van Galu je izmakla poenta, nabusit se može biti jedino u svetlosti trofeja u kome se ogledaš. U svom poslednjem činu on je imao srebrninu kao kulisu, ali ona jednostavno nije dovoljno vredna. Kao klub, Mančester Junajted je odavno prerastao FA kup.

Zbog toga Holanđanin, kome su godine dodale patinu džangrizavosti, nije ni morao da skida pantalone pred svlačionicom kao što je činio u Bajernu. Ne, njegova los cojones ne znače ništa u situaciji kada nemaš rezultat, taj univerzalni palmin list za svako fudbalsko međunožje.

Zbog toga Van Gal mora da ode; ne jer se tokom dve godine trudio da ide na ganglije svima, počev od navijača, preko novinara do sopstvenih igrača. Nije to u pitanju, jednostavno je bio neuspešan.

Tvrdoglavost starca je u redu, nije to mana, ako ima dovoljno centimetara da se izmeri po važećim standardima. Ser Aleks (ne, nemojte me razapinjati, nije ovo poređenje) je pobeđivao karakterom magarca, sve što je Van Gal uspeo je da bude isto tako tvrdoglav, samo bez rezultata. 

I tu sva priča počinje i završava se. U ovom krimi radu nema alibija u vidu mladih igrača, to je bila prinuda, ne plan. I to iznuđeno slanje golobradih na front PL ide u Van Galov libar grehova, toliki broj povreda u sezoni nije nikada samo loša sreća. Uostalom, kada se vojska popunila klinci su vraćeni u kišni ponedeljak uveče kada se rezervni timovi PL dokazuju u blatu.

Da, ostao je svetionik kao Rašford, ali to neće sakriti oronulost "Old Traforda". Neće te pukotine zakrpiti ni trofej koji su Arsenalovi igrači prethodnih godina koristili da napune Instagram selfijima i bivali ismevani zbog toga.
Ako za dve godine potrošite bogatstvo na ljude kojih se kasnije odreknete kao ishlapele vlažne maramice, a nemate moć ubeđivanja kao Roberto Manćini, normalno je da dobijete otkaz.

Van Gal podseća na čoveka koji se prelako zaljubljuje i sagori u strasti prema igračima. Memfis Depaj je jedan u nizu primera, ali nije samo to u pitanju. Ono što je trebalo da bude legat Holanđanina posle tranzicije i nakon što je razjurio Fergijeve site i umorne Pretorijance, danas je ruina.

Ovaj Mančester Junajted bi bio vreća za punjenje utorkom i sredom u Evropi, možda se to niko neće usuditi da kaže, ali će se Murinjo suočiti sa prilično neupotrebljivim stvarima kada bude krenuo u raščišćavanje nereda.
Zbog čega je tako?

Jer je svega premalo ili previše. Kada pogledate tim, prvo je prisutan odgoman disbalans u svim linijama. To vas već vodi u tumaranje koje rezultira napipavanjem Ešlija Janga kao špica i sličnim vratolomijama koje je sveži penzioner izvodio poslednjih dana na radnom mestu.

Ne postoji nijedan drugi opis za Van Galovo stolovanje u verovatno poslednjem poslu karijere osim - neuspeh.

I to onaj naslikan praznim stolicama na "Old Trafordu", pobedama koje vas teraju da se osećate kao da ste kopali čitavo popodne, likovima koji dremaju dok lopta besomučno ide unazad...

Sumorna je to slika, pa i onaj trofej što je Van Gal juče u odajama Vemblija uperio ka novinarima, kao ukras kroz likovanje se nekako uklapa u čitavu priču. Na fudbalskim dvorovima to je dezert, nikako nešto od čega ćete se pošteno najesti.

Zbog toga je ovo otkaz, a ne ispraćaj uz jeftini sat, sliku kakvog naivca i pečenje što se puši, dok direktor drži prigodan govor. Nema se tu šta slaviti, komplet sa alatom već čeka naslednika. Makar to bio najbolji zanatlija na svetu, Žoze Murinjo, neće to ići lako, čak ni uz ostavu sa blagom koja čeka da bude potrošeno za popravku i nov nameštaj.

Mančester Junajted sve vreme ide u pravcu suprotnom od kazaljke na satu, pojeli su vreme i nisu naučili ništa.

I zbog toga će Murinjo morati da dobavi čizme za koračanje od ne sedam, već sedamdeset i sedam milja.

O tome drugom prilikom...

Magarci