Pero je jače od mača

SUKOB SVETOVA

Ljubav u doba franšize

Gostuje:
Jelena Đureinović

24/04/2017

Major Soccer League liga je koja je po svom funkcionisanju sličnija drugim američkim sportovima nego evropskim fudbalskim ligama i njen princip rada u potpunosti se razlikuje od svega na šta smo navikli u evropskom fudbalu; zbog čega nas ona često zbunjuje, ali i odbija.

Način na koji je MLS nastala, njena fiksnost bez sistema promocije i relegacije i njeno funkcionisanje po principu korporacije sa franšizama u dobroj meri opravdava njenu reputaciju veštačke i čisto komercijalne lige. Liga okuplja 22 kluba i planira da do 2020. godine tom broju doda još šest, što znači da ligi uskoro predstoji još jedno proširenje. U januaru ove godine 12 investitorskih grupa predalo je ponude za ulazak u ligu, pa se već do kraja godine očekuje objavljivanje sledeća dva tima. Da bi se razumeo sistem proširivanja i samog funkcionisanja MLS lige nju treba posmatrati kao jednu korporaciju sa predstavništvima. MLS je liga zatvorenog tipa i proširuje se po osnovama koje nemaju veze sa samim fudbalom i igrom, jer to ne može da predstavlja kriterijum ulaska u ligu kada u trenutku konkurisanja za licencu klubovi ni ne postoje.

Zbog toga nastaje cela konfuzija kada trenutne kandidate za MLS proširenje nazivamo imenima gradova, ali su u pitanju takozvane vlasničke grupe - korporacije koje su kandidati i streme tome da u određenom gradu osnuju fudbalski klub. Kao i kod otvaranja lokalnih predstavništva većine franšiza, investitori moraju da ispune određene uslove da bi dobili pravo na korišćenje licence i nastupanje pod imenom i logoom korporacije, u ovom slučaju fudbalske lige. U procesu ekspanzije, MLS izdaje licence na osnovu sledećih glavnih kriterijuma: potencijal i veličina novog tržišta, finansijska situacija vlasnika kluba, potencijalna sponzorstva, po mogućnosti već odobren plan za izgradnju stadiona i postojanje lokalne fan baze.

Znači, postojanje lokalne fan baze je jedan od glavnih kriterijuma za dobijanje MLS licence. Logično pitanje je kako može postojanje fan baze da poveća šanse gradu u slučajevima kada još ne postoji klub, odnosno – kako mogu da postoje navijači ako nema kluba za koji bi navijali!? Ovo je verovatno najbizarnija dimenzija MLS lige. Naime, navijačke grupe se osnivaju pre nego što se klub osnuje čak i na papiru i za to postoji niz primera. Tako je Philadelphia Union najavljen kao nova MLS franšiza u februaru 2008. godine, a njena trenutna najveća navijačka grupa, "Sons of Ben", nastala je u januaru godinu dana pre toga, čim su krenule glasine da će Philadelphia biti sledeće mesto proširenja MLS-a. Ovi navijači nepostojećeg kluba već su imali logo, majice, internet stranicu i organizovali su neke događaje pre nego što je klub uopšte osnovan. Slična stvar je i sa New York City FC, čija je zvanična navijačka grupa "Third Rail" osnovana na dan kada je klub najavljen, 2013. godine, dve godine pre nego što je zapravo počeo da igra i koja je do prve stvarne sezone već okupljala 1600 članova. Koliko god nam to zvučalo čudno, ove grupe su u stvari generalno ljubitelji fudbala, koji kroz osnivanje navijačkih grupa i kroz različite aktivnosti razumljivo žele da pomognu da njihov grad dobije profesionalni fudbalski klub. Te grupe fudbalskih entuzijasta se naknadno pretvore u zvanične navijačke grupe lokalnog MLS kluba.

Druga verzija, nama opet čudna, je situacija kada postoje USL klubovi koji bi bili podignuti na MLS nivo u slučaju dobijanja licence, kao što su trenutni kandidati Cincinnati, Sacramento i San Antonio. Opet, promocija ovih klubova u MLS naravno nema veze sa fudbalom, kao i većina drugih stvari u ligi. Ako je u pitanju već postojeći lokalni fudbalski klub koji bi mogao da se pretvori u MLS, gleda se njegova popularnost i posećenost utakmica, ali pritom isključivo iz perspektive "potencijala tržišta". To znači da je i tu važno da klub ima navijače. Postojanje neke vrste fudbalske "tradicije" i navijačke kulture će nekima od sadašnjih gradova kandidata predstavljati sigurno veliki plus. U kalifornijskom Sacramentu igra USL šampion Republic, čiji brojni fanovi podržavaju prelazak u MLS kroz masovnu kampanju "Built for MLS", a klub je imao i rekord u posećenosti utakmica te im dešavalo i da rasprodaju stadion. Isto tako, Cincinnati ima veoma popularan klub, čija posećenost utakmica ne opada dok sam St.Louis iz nekog razloga ima reputaciju grada ludog za fudbalom i po mnogima predstavlja favorit.

Međutim, promocija USL kluba u MLS ligu takođe podrazumeva gašenje, odnosno transformaciju prethodnog kluba, što znači da on sigurno menja ime i tim i postaje potpuno novi klub jer prelazi iz jedne franšize u drugu. Ovako nešto bi većini nas bilo nezamislivo i niko od nas ne bi organizovao kampanju da podrži takav korak uprave kluba, čak naprotiv. Primera radi, da bi se ovo razumelo može se na trenutak razmisliti kakav bi haos nastao među navijačima kada bi uprava Vojvodine iz Novog Sada sklopila ugovor sa nekim investitorima po kojem će se klub zvati Srpska Atina i igrati u zeleno-žutim dresovima, vrlo verovatno odjednom i menjajući ceo tim; sve da bi zaigrao, na primer, u regionalnoj ligi. U slučaju MLS-a, mnogi ljubitelji fudbala žele da im u grad dođe profesionalna liga višeg nivoa tako da njima, kao i upravi kluba i samoj ligi, ostale stvari predstavljaju sitnice, jer navijačka kultura nije usko vezana za dugu istoriju i neku stvarnu fudbalsku tradiciju u lokalnom kontekstu.

Dosta stvari vezanih za severnoameričku navijačku kulturu imaju prizvuk veštačkog, poput priče oko takozvanog "Hudson River Derby" i konstrukcije narativa o velikom "tradicionalnom" rivalstvu između NYC i NY Red Bulls, iako je prva utakmica odigrana pre nepune - dve godine. Doduše, jeste došlo do nekih vrlo malih incidenata između navijača oba kluba, uglavnom samo verbalnih. Uz to, česta imitacija engleskih navijača koja je prisutna u ligi nekada postaje potpuno apsurdna, pa tako navijači NYC i Red Bulla, da ostanemo pri tom primeru, prilikom jednog verbalnog okršaja jedni drugima viču "Who are ya?" sve sa pokušajem imitiranja britanskog akcenta.

Naravno, i pored situacija sa severnoameričkim navijačima koje nam izazivaju transfer blama (a nije da takvih stvari nema i u našim ligama) istovremeno postoje i sjajni primeri grassroots navijačkog organizovanja zasnovanih na kritici pravila MLS lige. Za to su odličan primer trofej Supporters’ Shield i klubovi koji navijačima dozvoljavaju učešće u strukturama klubova i odlučivanju.

Nažalost, kako je MLS liga u kojoj ne mogu igrati klubovi koji nisu zasnovani na privatnom vlasništvu i kapitalu da plate bar licencu za ulazak u ligu koja je trenutno 150 miliona dolara, u njoj nikada neće zaigrati klub u vlasništvu navijača poput Detroit City FC.

Starac i more